Предсједник Владе Републике Српске Радован Вишковић положио је данас, у Сокоцу, вијенац на споменик палим борцима Одбрамбено-отаџбинског рата, на гробљу Мали Зејтинлик, поводом обиљежавања догађаја „Егзодус сарајевских Срба 1996. године”.

Предсједник Владе Радован Вишковић изјавио је да су Срби из Сарајева поднијели највећу жртву стварања Републике Српске.

Он је истакао да су сарајевски Срби два пута страдали – у одбрамбено-отаџбинском рату бранећи своја огњишта, а други пут послије потписивања Дејтонског споразума.

„Ово велико страдање никада и нико не смије заборавити. Морамо се увијек окупљати на овај дан, људски се поклонити и захвалити за све жртве за стварање Републике Српске“, рекао је предсједник Владе Радован Вишковић.

Поручио је да је Република Српска једини залог опстанка Срба на овим просторима, због чега је потребно све урадити да би је сачували.

Подсјетивши да се данас навршава 25 година највећег егзодуса који се десио Србима који су вијековима живјели на простору данашњег федералног Сарајева, предсједник Владе Радован Вишковић је рекао да су тада Срби из шест општина које су послије Дејтонског споразума припале Федерацији БиХ морали да напусте своја огњишта, иако су их за вријеме одбрамбено-отаџбинског рата уз велике напоре и жртве одбранили.

Предсједник Владе Републике Српске је нагласио да су се Срби бојали за себе, своје породице и одмазде према свим припадницима српског народа, због чега су морали у најтежим временима да све напусте и крену у велику неизвијесност.

„Многи су ископавали гробове у страху да не би били девастирани и носили са собом посмртне остатке својих најмилијих“, рекао је предсједник Владе Радован Вишковић.

Поручио је да је Република Српска гарант опстанка Срба на вјековним огњиштима и да се зато треба борити да буде сачувана, без обзира на сва искушења и притиске.

„Ми који представљамо институције морамо бити спремни да то све изнесемо ради очувања Републике Српске и тако ћемо радити и у наредном периоду“, рекао је предсједник Владе Радован Вишковић.

Прије 25 година око 120.000 сарајевских Срба морало је да напусти своја огњишта у сарајевским насељима Илиџа, Илијаш, Хаџићи, Грбавица, Враца, Рајловац и Вогошћа.