Уважени чланови Предсједништва БиХ у старом и новом сазиву, Поштовани предсједниче Републике Српске, Уважени предсједници влада Републике Српске и Федерације БиХ, Предсједавајући Савјета министара, Представничког дома и Дома народа, Представници институција на заједничком, ентитетском и другим нивоима власти, Уважени представници вјерских заједница у БиХ, Ваше екселенције, амбасадори, представници дипломатског кора и међународних организација у БиХ, Поштовани грађани, Даме и господо,
Част ми је што имам прилику да вам се обратим, први пут у својству српског члана, а уједно и предсједавајућег Предсједништва БиХ.
На ову одговорну функцију сам, као што је познато, изабрана од стране грађана Републике Српске, којима на самом почетку желим да изразим захвалност за огромну подршку и указано повјерење.
На протеклим изборима они су ми дали мандат да у Предсједништву БиХ заступам њихове интересе и браним уставну позицију како Републике Српске, тако и БиХ.
У Предсједништво долазим испружене руке, са добрим намјерама. Желим да заједно, у складу са нашим уставним надлежностима, радимо за добробит оба ентитета и свих народа у БиХ, као и осталих грађана, а не на било чију штету.
Пријеко нам је потребан дијалог о свим отвореним питањима која оптерећују нашу свакодневницу. Како у оквиру Предсједништва и других заједничких институција, тако и са законодавним и извршним органима власти на нивоу Републике Српске и Федерације БиХ, и вјерујем да ће, у овим глобално сложеним околностима, свако од нас дати свој допринос тражењу рјешења за постојеће проблеме.
Сматрам да смо довољно политички зрели да сами одређујемо сопствене приоритете, а не да нам било ко извана намеће рјешења. Зато желим да будемо субјекти одлучивања, а не пуки објекти или примаоци интервенција, јер живимо у земљи која подједнако припада свима нама и у којој ми, изабрани од народа, народу и полажемо рачуне за учињено или неучињено. Јер, ако хоћемо да нас поштују други, онда за почетак морамо више да поштујемо сами себе.
Постоји много ствари око којих се не слажемо у оквиру БиХ и то није никаква новост. Али, мјера нашег успјеха биће управо у томе да пронађемо најмањи заједнички именилац и да наше снаге усмјеримо ка оним циљевима који су подједнако важни за све.
Заговорник сам тога да разговарамо о свим значајним питањима, али да се у пракси примарно бавимо заједничким приоритетима, а не оним за шта унапријед знамо да не постоји сагласност свих у БиХ.
Сматрам да је потребно да побољшамо наше односе и градимо мостове сарадње како у оквиру БиХ, тако и са земљама у региону. Примарно са Србијом, Хрватском и Црном Гором, са којима дијелимо границу, али и са Сјеверном Македонијом, Словенијом и другима у региону, а и шире.
Важно је да у овим изазовним временима прихватимо сваку развојну шансу која нам се укаже, да заједно са земљама у окружењу учествујемо у свим регионалним иницијативама које могу донијети корист нашој економији и грађанима.
Зато ћу се снажно залагати за додатно јачање регионалне сарадње у оквиру Берлинског процеса, али и за пуноправно учешће у иницијативи ‘Отворени Балкан’. У том смислу, спремна сам да све што је потребно појасним, али и да слушам појашњења других учесника који су о овим питањима надлежни да одлучују, како бисмо постигли усаглашен став.
Једно од стратешких опредјељења јесте и наставак европског пута, а први задатак институција на свим нивоима свакако представља добијање кандидатског статуса за чланство у ЕУ. Овај посао није могуће реализовати без тијесне координације различитих нивоа власти, стога сматрам да је неопходно рехабилитовати систем координације који би нам омогућио системско и организовано кретање напријед.
Желим посебно да истакнем да је и у контексту европских интеграција, али и свим другим процесима које будемо проводили, од пресудног значаја да досљедно уважавамо Дејтонски мировни споразум и уставну структуру БиХ.
То је оквир који нам је обезбиједио мир, али и јасно одредио позицију и надлежности различитих нивоа власти у БиХ.
Претпоставка владавине права јесте поштовање највишег правног и политичког акта једне земље, без чега нема ни функционалне правне државе нити уређеног система.
А то је управо оно чему бисмо примарно требали да тежимо, како у Предсједништву БиХ тако и у другим институцијама на свим нивоима власти, јер би у супротном имали само неред, размимоилажење и раздвајање.
Дужна сам и на овом мјесту да појасним свој став око учешћа страног фактора у БиХ. Обављајући важне функције већ низ година и узимајући у обзир све фазе кроз које је ова земља пролазила, разумијем да је неопходна добра сарадња домаћих институција и страних представника. Али, демократија ће у пуном капацитету заживјети, а унутрашњи дијалог и међусобно повјерење ће ојачати тек онда када домаће институције у потпуности преузму одговорност за све процесе.
Није тајна нити непознаница да не вјерујем у добробити насилног интервенционизма страног фактора, већ да искључиво вјерујем у дијалог и сарадњу.
Као што не вјерујем да Босни и Херцеговини може помоћи злоупотреба или узурпација уставних овлаштења на спољнополитичком плану, тако не вјерујем ни да нам стране судије у Уставном суду БиХ, високи представници или страни микроменаџери могу помоћи да живимо у успјешнијој земљи.
Али, с друге стране, вјерујем да нам унутрашњи дијалог може помоћи да сами савладавамо проблеме како на унутрашњем, тако и на спољном плану и као члан Предсједништва БиХ спремна сам да дам свој допринос изградњи таквог дијалога.
Честитам колегама у Предсједништву и свим новоизабраним представницима народа у оба ентитета и на заједничком нивоу, са жељом да указано повјерење у наредне четири године на најбољи начин оправдамо.
Хвала!
